Географска карта - Босра (Buşrá ash Shām)

Остаци базилике северно од утврђења

Džamija Мабрак ан Наках Босра се под именом Бусрана први пут спомиње у натписима египатског фараона Тутмоса III у 14. веку п. н. е. Након што га је освојио Александар Велики и кратког хеленистичког раздобља, поновно га осваја персијска династија, Селеукида. Искористивши пропаст Селеукида, подручје јужне Сирије су у 1. веку п. н. е напали и заузели Набатејци и учинили престоницом свог краљевства.

Године 106., град је заузео Корнелије Палма, генерал војске римског цара Трајана. Римљани су град претворили у војни штаб Nova Traiana Bostra у коме је била стационирана III. киренајска легија, а Босра је постала седиште нове римске провинције Арабја Петре. Кроз Босру је водио новоизграђени римски пут између Дамаска и Акабе на обали Црвеног мора (Via Nova Traiana). Римљани су у околини града изградили системе за наводњавање, који су довели до процвата области. Године 244., становник Босре, Филип Арапин, постао је римски цар, а свој родни град је начинио метрополом у којој се ковао новац са његовим ликом. У византијском раздобљу Босра је била важно средиште хришћанства, прво као седиште епископије, а потом архиепископије. У 6. веку у Босри је изграђена највећа црква у целој области. Према предању хришћанског свештеника Бахире, град је неколико пута походио и сам Мухамед водећи караване између Меке и Дамска. Године 634. град су освојили Арапи под водством калифа Велида I а град је, због легенди о Мухамеду, просперирао као омиљена локација исламских ходочасника на путу према Меки. У 12. веку су га два пута безусешно нападали крсташи, али град је наставио да постоји. Међутим, кад је створен нови ходочаснички пут преко Дере, град је поступно напуштен.

Данас је Босра велики археолошки локалитет са ископинама из времена Римљана, Византијаца и раног Исламског раздобља.

Год. 1980. Босра је уписана на Унескову листу светске културне баштине, а 2007. године Сирија је основала Одбор за заштиту Старог града Босре. Међутим, због ратних сукоба, 20. јуна 2013. године УНЕСКО је одлучио ставити свих шест мјеста свјетске баштине у Сирији стави на листу угрожених споменика.